Nemci nisu baš previše poznati po tome da su nepredvidljivi. Bar po suvim predrasudama, izvesnost i disciplina sistema su njihove dve najveće vrline. A kad pravila donose uspeh u svakodnevnom životu, nema razloga ne primeniti ih i u fudbalu.Zašto je Bundesliga najbolja liga na planeti?
Zato što se u Bundesligi poštuje svaki cent i svaki minut koji navijači i ljubitelji fudbala posvećuju utakmicama. Već smo ranije pisali o dominaciji Bundesa u Evropina ovom polju, tako da se detaljnije posvećujemo sledećim razlozima.
Zato što u Bundesligi nema stranih, većinskih vlasnika. U nemačkom fudbalu važi čuveno pravilo 50+1, što u prevodu znači da klub jedino može biti u većinskom vlasništvu članova skupštine, odnosno višegodišnjih, registrovanih navijača. Tačnije, na godišnjim skupštinama klubova, članovi imaju 50 odsto glasova i još jedan glas preko toga, kako bili u poziciji većine. Dakle, ne postoji mogućnost da jedan čovek poseduje više od 49 odsto akcija kluba i time utiče na njegovo poslovanje.
U osnovi, svi nemački fudbalski klubovi su pokrenuti kao neka vrsta neprofitne organizacije. Takođe, vrlo često u svom sklopu imaju različite sportove, pa u slučaju da baš želite da igrate za Borusiju iz Dortmunda, možete se oprobati u njihovoj stonoteniskoj sekciji.
Dakle, tradicija igra veliku ulogu u funkcionisanju kompletne organizacije i uprkos pokušajima da se takav sistem promeni, pravila su jasna i nema naznaka da će u budućnosti biti drugačije. Naravno, uvek postoje izuzeci, pa je tako u zahtevima za uvođenje većinskog vlasništva „najglasniji“ predsednik Hanovera Martin Kind. Gospodin Kind je donekle u pravu kada kaže da bi dodatna sredstva približila vrhu klubove poput Hanovera, ali na godišnjim skupštinama Lige je u ogromnoj manjini kada na dnevni red dođe njegov predlog.
Primeri izuzetaka pravilu 50+1 su Volfsburg, Leverkuzen i Hofenhajm. Prva dva kolektiva finansijski podržavaju korporacije koje su iza njih više od dvadeset godina i Liga je sigurna da su ulaganja tu zbog čiste pomoći, a ne zbog profita. Uostalom, Volfsburg je i osnovan kao klub za koji su pravo nastupa imali isključivo zaposleni u fabrici „Folksvagen“.
U slučaju Hofenhajma, većinski finansijer je bivši igrač, a sada milijarder Ditmar Hop (otuda i nadimak HOPenhajm). Od 2000. godine, kada je klub igrao u petoj ligi, pa sve do danas, Hop je uložio nekoliko stotina miliona u sve strukture kluba iz mesta u kojem živi oko 3.500 ljudi. Ovo je praktično rupa u zakonu, ali dokazana privrženost bivšeg igrača mlađih kategorija kluba daje mu za pravo da uliva milione u klub, pa se oni u složenoj papirologiji vode kao poklon. Dakle, Hop je bukvalno predao novac Hofu kako bi klub napredovao. Ovde se postavlja pitanje šta će sa klubom biti kada Hop prestane sa podrškom, ali to je već njihov problem i upravo zbog ovakvih primera Liga nastoji da održi već pomenuto pravilo finansiranja.
Borusija Dortmund, bivši šampion Evrope i aktuelni prvak Nemačke, je pre šest godina bio na rubu bankrota. Omamljeni slavom, „milioneri“ su ulagali ogroman novac u dolaske novih zvezda. Rizik se nije isplatio, uspeh je izostao, pa se klub našao u minusu od preko sto miliona evra. A onda su pošli putem koji je predložio Savez i sve se u roku od nekoliko godina drastično promenilo.
Postoji podatak koji kaže da su u poslednjih desetak godina nemački prvoligaši dvostruko više uložili u mlade kategorije i da se po sezoni u taj deo klubova ubrizga oko 85 miliona evra. Otuda i toliko mladih i talentovanih fudbalera u samoj Borusiji, ali i u ostalim klubovima. Između ostalog, to je jedan od razloga zašto njihova reprezentacija igra onako kako igra.
- Klupska struktura i posvećenost razvoju igrača iz sopstvenog kadra će nekim zvezdama pomoći da donesu odluku o ostanku u klubu. Možda zvuči prevaziđeno, ali vrednosti poput poverenja i odanosti su veoma važne za nas – Hans Joakim Vacke, izvršni direktor Borusije Dortmund.
U Nemačkoj, Liga ne dozvoljava klubu da ode u minus veći od onog koji je svaki klub predvideo. Prirodno, i u pretpostavkama klubova postoji granica, tako da su finansije pod kontrolom. Da je sve lako razumljivo i da sistem ima podršku navijača, može se videti i na tribinama stadiona, gde se s vremena na vreme pojave baneri na kojima je istaknuto „50+1 Bleibt!“ (50+1 ostaje!). Između ostalog, i na ovom primeru se vidi podrška javnosti da se stane na put ekonomskom divljanju koje cveta, kao na primer, u Engleskoj (čitaj: Mančester siti).
Zato što je Bundes najneizvesnija liga u Evropi. Bajern Minhen je nesumnjivo najveći klub u Nemačkoj. Sa 22 titule, ubedljivo vodi na listi klubova koji su osvojili šampionat, ispred Nirnberga, koji u kolekciji ima devet „Salatara“. Međutim, ako se priča o zanimljivosti i takmičarskoj neizvesnosti, onda je Bundes najjači šampionat u svemiru. U poslenjih deset sezona, pet različitih klubova je odnosilo titulu (Bajern 5; Borusija Dortmund 2; Štutgart, Verder i Volfsburg po jednom). Neretko se o peharu odlučuje u poslednjem kolu, pa je tako Šalke u toj situaciji izgubio trku dva, a Leverkuzen čak tri puta. Šta tek reći za onu čuvenu Rehagelovu ekipu Kajzerslauterna iz sezone 97/98? Tim koji su, uz Mihaela Balaka i Andreasa Bremea, predvodili Ćirjako Sforca i Pavel Kuka, odmah je po dolasku iz „Cvajte“ osvojio titulu u Bundesu. Zamislite da danas Norič, Sijena, Rajo Valjekano ili Radnički urade tako nešto... Nikad, a možda ni tad.
Upoređujući pet najjačih liga u Evropi, samo se u Nemačkoj, posle više od polovine odigranih utakmica, borba za titulu vodi između četiri tima. U Engleskoj, Francuskoj i Španiji su po dva kluba u trci za vrh, dok u Italiji postoji trio koji sa realnim šansama juri ka trofeju.
Zato što je Bundes daje efikasnu i zanimljivu igru. Nemački šampionat je u poslednjih nekoliko godina drugi po efikasnosti u Evropi, odmah posle holandske Erevidizije. Timovi u Bundesu, zbirno gledano od 2005. godine, prosečno zatresu mrežu 2.8 puta po meču.
Zato što Bundes konstantno napreduje. Od ove godine je Bundesliga od Italije preuzela četvrto mesto koje iz nacionalnog prvenstva otvara put ka Ligi šampiona. Istina, rezultati u evropskim takmičenjima nisu potpuno briljantni, ali Bajernovo finale LŠ iz 2010. godine i konstantno dobri rezultati klubova u Ligi Evrope obećavaju da će Nemačka uskoro imati predstavnike koji će biti ravnopravni u borbi za kontinentalne trofeje.
Bundes je na kraju prošle sezone zabeležio rekordnu zaradu koja je premašila dve milijarde evra. Drugu godinu za redom, na svaki stadion tokom utakmica državnog prvenstva prosečno dođe preko 42.000 ljudi.
- Mere za unapređenu kontrolu troškova, koje su klubovi usvojili na predlog Lige, donele su odličnu zaradu. Bundesliga nikada nije bila popularnija, a to umeju da cene navijači, sponzori i medijski partneri – Kristijan Zajfert, izvršni direktor Lige.
Zato što su uslovi za igru i uživanje u igri savršeni. Bar trećina stadiona, na kojima igraju timovi u ovoj sezoni, napravljena je u poslenjih deset i manje godina. Ostatak je renoviran za potrebe SP 2006, tako da i akteri na terenu, ali i svedoci na tribinama imaju potpuni fudbalski užitak.
Stadion sa najmanjim kapacitetom u prvoj ligi ima Frajburg (25.000), dok najviše gledalaca može da ugosti objekat Borusije iz Dortmunda (80.720).
Pored prve lige, tu su i stadioni niželigaša, na kojima bi pozavideli i neki elitni evropski klubovi. Na primer, Fortuna u Diseldorfu igra na „Espri Areni“, koja je otvorena 2004. godine i prima preko 50.000 navijača. Za ekstremni primer se može uzeti RB Lajpcig, koji u četvrtoj ligi dočekuje protivnike na „Red Bul Areni“, pred moguće 44.000 posmatrača.
Zato što u Bundesu vlada zdrav razum. Vrhunski fudbal + jeftine ulaznice + zdrava konkurencija = najbolja liga na svetu.
Nema komentara:
Objavi komentar